Enciklopedija

Suverenost država se ne brani samo na kopnu i moru. U ratu ili u krizi prednost i nadmoć ima pre svega onaj ko nadzire nebo. Ili svoje ili tuđe.

Ulaskom Republike Slovenije u NATO savez kao jedan od primarnih zadataka se postavila i zaštita slovenačkog vazdušnog prostora (Air Policing), kao dela vazdušnog prostora NATO-a. Republika Slovenija je uključena u zajednički integrisani sistem vazdušne odbrane NATO-a (NATINAMDS - Nato Integrated Air and Missile Defence System). Zaštita savezničkog vazdušnog prostora je u nadležnosti vrhovnog komandanta NATO-a u Evropi (SACEUR). Pokazalo se da Slovenačka vojska raspolaže sa dva od tri kapaciteta koji omogućavaju nadzor i zaštitu našeg neba. Načelnik Vojnog vazduhoplovnog organa, pukovnik Blaž Pavlin je pri tom rekao: »Prvi kapacitet su sistemi posmatranja vazdušnog prostora (radarski sistemi dugog dometa), koji obezbeđuju radarsku sliku avionskog saobraćaja nad Slovenijom i širom regijom. Drugi kapacitet je sistem vođenja, kontrole i komande (Centar za nadzor i kontrolu vazdušnog prostora - CNKZP). Treći, a to su lovci presretači, Slovenija nema. U okviru NATO je tako došlo do dogovora da Slovenačka vojska obezbeđuje prva dva kapaciteta, a NATO lovce presretače, koje dobrovoljno stavljaju na raspolaganje druge članice Savezništva. Ovo rešenje omogućava puno ostvarivanje suverenosti Republike Slovenije na taj način što kontrolu NATO presretačkih aviona sprovode isključivo slovenački kontrolori vazdušnog prostora, od njihovog ulaska do njihovog izlaska iz vazdušnog prostora Republike Slovenije.« Republika Slovenija obezbeđuje i stalnu helikoptersku službu za potragu i spasavanje, ako za to postoji potreba.

U prvoj fazi od 2007. do 2013. godine je presretače u okviru NATO-a obezbeđivalo vojno vazduhoplovstvo Republike Italije, a počev od 2015. godine pored njih taj kapacitet u okviru NATO-a obezbeđuje i vojno vazduhoplovstvo Republike Mađarske. Mađarski lovci su sa zadatkom osposobljavanja na području Air Policing (Tango Scramble) u vazdušni prostor RS prvi put doleteli 12. januara 2015. godine. Komandant 15. puka vojnog vazduhoplovstva, pukovnik Bojan Brecelj, je tom prilikom rekao da NATO obezbeđuje zaštitu vazdušnog prostora samo u slučaju vojne opasnosti i dodao: »U skladu sa pravilima delovanja NATO, slučaj opasnosti sa civilnim avionom (takozvani RENEGADE) je u potpunosti nacionalna odgovornost. U okviru zadataka Slovenačke vojske, na osnovu raspoloživih kapaciteta i stalnim praćenjem stepena ugroženosti, danas zaštitu vazdušnog prostora u slučaju civilne opasnosti Slovenačka vojska obezbeđuje avionima Pilatus PC-9M.«

Osposobljavanje

Osposobljavanje osoblja 16. CNKZP, pilota Slovenačke vojske i posada presretačkih aviona u presretanju (Tango scramble) po pravilu se izvodi jednom nedeljno. U praksi se obično tri puta mesečno izvodi osposobljavanje italijanskim presretačima, a jednom mesečno mađarskim. Italijani upotrebljavaju lovačke avione Eurofighter Typhoon, dok mađarska vojska ima u operativnoj upotrebi avione JAS-39 Gripen. Presretački avion glumi slovenački PC-9M.

Aktivacija lovaca

Vazdušni saobraćaj nad Slovenijom vodi Kontrola vazdušnog saobraćaja Slovenije (KZPS), a nadzor i kontrolu vazdušnog prostora izvodi 16. CNKZP, koji je povezan sa NATO-ovom Zajedničkom operativnom komandom vazdušnih snaga (CAOC TJ) u Španiji, pod čijim se okriljem nalazi jedanaest južnoevropskih država članica Savezništva. Među njima je i Slovenija. Vanredni događaj u vazdušnom prostoru i vazdušnom saobraćaju može da registruje ma koji od NATO centara za nadzor i kontrolu vazdušnog prostora ili civilna kontrola vazdušnog saobraćaja. Nakon primećivanja vanrednog događaja, pokreće se lanac događaja koji se zasnivaju na proverenim i ustaljenim procedurama, rekao je komandant 16. CNKZP, podpukovnik Radovan Virijant i dodao: »Nadređeni NATO komandant u CAOC TJ – s obzirom na taktičku situaciju, ocenu opasnosti, mišljenje Slovenačke vojske, predlog vođe smene 16. CNKZP – donosi odluku o tome da li ima smisla stupiti u taktičku akciju, odnosno presretanje. Ako se odluči za presretanje, s obzirom na lokaciju i predviđeni let presretanog aviona se odlučuje koju od baza sa presretačima će da alarmira.«

I italijanski i mađarski presretači su u stalnoj spremnosti u svojim vazduhoplovnim bazama i nadležni NATO komandant može da ih upotrebi ma kada, s obzirom na taktičku situaciju, u cilju uspešnog presretanja i izvođenja zadatka. Reaktivno vreme svih NATO baza, pa i kod nas u Sloveniji, je do petnaest minuta. To vreme može da se smanji i na pet minuta, ukoliko se oceni da situacija u vazdušnom prostoru to zahteva. NATO trenutno pokriva Sloveniju iz dve italijanske baze (Istrana i Grosseto), kao i iz mađarske baze Keczkemet. Svaka država obezbeđuje najmanje par dežurnih lovačkih aviona i bar jedan rezervni avion.

Svako presretanje počinje vizualnom identifikacijom. »Svaka dalja taktička akcija, kao što je na primer preusmeravanje sa trenutnog smera leta, preusmeravanje iz vazdušnog prostora Republike Slovenije, prisilni pristanak ili u krajnjoj nuždi upozoravajući pucanj ili obaranje, uvek se zasniva na temeljnoj oceni opasnosti i posledica takvog dela,« rekao je pukovnik Brecelj.

Na uspešno izvođenje presretanja utiče i trodimenzionalnost vazdušnog prostora. »Nije važna samo razdaljina, potrebno je uzeti u obzir i visinsku razliku koju lovac mora da savlada da bi uhvatio metu. Pri tom treba biti svestan i toga da se pored nalaze i civilni avioni, koje treba skloniti iz bezbednosnih razloga. Postupak nije tako jednostavan kao što izgleda. Svaka taktička situacija je drugačija. Moramo biti svesni razlika u performansi aviona koji lete u vazdušnom prostoru RS. Uspešno presretanje zavisi od više činilaca. To su: rano primećivanje opasnosti, visina leta, brzina aviona, brzina odlučivanja, raspoloživost presretača u bazama, raspoloživost najbliže baze presretača, vreme i slično. Svaka situacija je tako priča za sebe. Istina je da je vazdušni prostor RS relativno mali, te je tako vreme ključni element pri zaštiti našeg vazdušnog prostora,« tako je kompleksnost presretanja opisao podpukovnik Virijant.

Kad postane ozbiljno

Od 2007. godine do danas su saveznički avioni četiri puta poleteli u stvarno presretanje (Alpha Scramble) nad teritorijom RS. Tri puta italijanski lovci i jednom mađarski. Svi presretani avioni su bili civilni avioni, čiji se piloti iz različitih razloga nisu javili kontroli letenja, odnosno NATO je zahtevao izvođenje presretanja. Kada bi lovci presreli avione i utvrdili da se ne radi o vojnoj opasnosti, pratili bi ih dok ne bi napustili vazdušni prostor RS, odnosno dok se ne bi javili kontroli vazdušnog saobraćaja. Saveznički lovci nemaju prava da obore civilni avion.

U slučaju opasnosti sa civilnim avionom (deklaracija Renegade) za presretanje na niskim visinama do srednjih visina se brine Slovenačka vojska avionima PC-9M, pošto se unutar NATO-a smatra da su to opasnosti koje se najčešće upotrebljavaju za prevoz zabranjenih materija, lica ili za dela u cilju prouzrokovanja štete civilnom stanovništvu i infrastrukturi.

Naredbu za obaranje stranog vojnog aviona, za koji bi nadređena komanda NATO odlučila da je neprijateljski, izdaje nadležni NATO komandant ili vođa smene operativnog centra Slovenačke vojske. U slučaju civilnog aviona za koji se ocenjuje da će biti upotrebljen za izvođenje terorističkog napada u potpunosti je odgovoran nacionalni sistem u Republici Sloveniji. Odluku o obaranju donosi ministar odbrane, koji je trenutno, u skladu sa propisima, određen za punomoćnika Vlade (NGA - National Government Authority). O svojoj odluci obaveštava vođu smene operativnog centra Slovenačke vojske, a dalje je postupak sličan kao za vojnu opasnost, sa izuzetkom da se izvodi avionima Slovenačke vojske.

Pravni osnov

Područje nadzora i zaštite vazdušnog prostora Republike Slovenije definiše i uređuje više međunarodnih ugovora i drugih međunarodnih i nacionalnih pravnih akata, i to: Ustav Republike Slovenije, Osnivačka povelja Ujedinjenih nacija, Severnoatlantski ugovor, Nato SOFA, Tehnički sporazum između NATO i Ministarstva odbrane R. Slovenije, Sporazum između Vlade Mađarske i Vlade Republike Slovenije o izmeni sporazuma između Vlade Mađarske i Vlade Republike Slovenije o vojnoj saradnji na području vazduhoplovstva i vazdušne odbrane iz 2013. godine, Zakon o odbrani, Zakon o vazduhoplovstvu i Uredba o načinu izvođenja nadzora vazdušnog prostora.

Obezbeđivanje onih kapaciteta koji nedostaju NATO izvodi na principu solidarnosti još od uključivanja Republike Slovenije u savezništvo. Tako i u tom slučaju svaka država pokriva troškove koji nastanu pri izvođenju kako realnih mera tako i vežbi za zaštitu vazdušnog prostora RS. Slovenija pokriva troškove svog delovanja (normalno operativno delovanje), a Republika Italija i Republika Mađarska svoje.

Tekst: Borut Podgoršek
Fotografije: arhiv 16. CNKZP

Prevod: Ivana Kocbek